Uskoro Ubuntu tableti
Tablet računari kompanije Kno, sa jednim i dva ekrana, počeeće da se isporučuju u decembru, umesto u januaru kako je ranije najavljeno, i to po ceni od 600 i 900 dolara.
Model s dva ekrana koji se preklapaju kao knjiga, najavljen je još u junu ove godine. Projektovan je da posluži kao zamena za udžebenike, ali se na njemu može i krstariti Internetom i gledati video. Prvo što svako zapazi na tom tabletu jeste to da je ogroman. Svaki od njegova dva ekrana dijagonale 35,8 cm (14,1 inč) tek neznatno je manji od papira formata A4 (21,0 x 29,7 cm, dijagonala 36,4 cm).
Taj uređaj je uz to težak čak 2,5 kg. Držati je u rukama slično je držanju potpuno otvorenog Macbooka Pro od 15 inča postrance (jer taj prenosivi računar ima šarke koje dozvoljavaju da se potpuno ravno postavi na sto kad se otvori do kraja). To svakako nije nešto što biste „prelistavali“ u gradskom prevozu pa čak ni na kauču. Kno je odgovarajući na kritike brojnih zainteresovanih kupaca da je model s dva ekrana previše težak, u međuvremenu napravio i verziju s jednim ekranom koja je duplo lakša.
LCD ekrani ovih tableta mogu da prikazuju slike u rezoluciji 1440 x 900 piksela, podržavaju upravljanje dodirom prstiju, a prihvataju i unošenje beleški (imaju softver za prepoznavanje rukopisa), označavanje i isticanje delova teksta stilusom. Tu su još i triosni akcelerometar, mikrofon i priključci za slušalice i mikro USB, kao i podrška za Bluetooth 2.0.
Oba tableta koriste Nvidijin procesor Tegra T200 koji radi na 1 GHz i imaju ugrađeno po 512 MB radne memorije, a ukupan skladišni kapacitet kreće se od 16 do 32 GB. S jednim punjenjem baterija mogu da rade do šest sati, što podrazumeva krstarenje internetom preko Wi-Fi veze, gledanje videa i slušanje muzike. Kao operativni sistem koriste Ubuntu Linux, a podržavaju HTML5 i Adobe Flash 10.1.
Na pitanje treba li đacima i studentima ekranska teritorija jednaka ili veća od one s kojom raspolaže udžbenik, nedeljni magazin, ili papir formata A4, Osman Rašid, suosnivač kompanije Kno odgovara: „Umesto da pravimo generičke uređaje široke potrošnje i na silu ih namećemo obrazovnim ustanovama, dobro smo pogledali i uvideli šta đacima i studentima stvarno treba. Konstatovali smo da im treba nešto što će verno reprodukovati udžbenik stvarne veličine bez ikakvog kompromisa. Nastojanja da se udžbenici stisnu na manji ekran glavni su razlog propasti prethodnih pokušaja da se udžbenici zamene e-čitačima. Očigledan primer takvog neuspeha bio je Kindle DX.“
Naravno, ništa ne smeta ni ako verno prenošenje sadržaja postojećih udžbenika znači da će izdavači prenositi svoj sadržaj na Kno potpuno bezbolno: dovoljno je da kompaniji Kno daju postojeće PDF dokumente koje inače daju štampariji.
„Najvažnije je upravo to što ne moraju da menjaju sadržaj kad rade s nama“, kaže Rašid. „Kno već ima ugovore s četiri najveća izdavača za više obrazovanje a biće ih još“, kaže on. Da bi obezbedio udžbenike koji će se čitati na ovim jedinstvenim tablet računarima Kno je naime sklopio partnerske ugovore s izdavačima McGraw Hill, Pearson, Random House i Macmillan.
Napomenimo još da je kompanija Kno čije je sedište u Santa Klari do sada prikupila oko 55 miliona dolara za svoje projekte elektronskih udžbenika, pri čemu je 46 miliona dobila u septembru zahvaljujući podršci Marka Andrisena, tvorca Netscapea i direktora jedne od najistaknutijih investicionih firmi u Silicijumskoj dolini, kompanije Andreessen-Horowitz. Naravno, glavno pitanje na koje tek treba dobiti odgovor je – mogu li studenti efektivno učiti i studirati koristeći ovakve udžbenike, jer su neka ispitivanja (na malom uzorku) pokazala da sporije čitaju kad koriste iPad i Kindle.
Izvor: B92
LG Optimus One ostvario prodaju od milion primeraka
LG Electronics (LG) objavio je da je Optimus One smartphone ostvario rekordnu prodaju od milion primeraka i to samo 40 dana od zvaničnog predstavljanja telefona. Time je Optimus One, koji je sada dostupan u većem delu Evrope, azijsko-pacifičkim zemljama i SAD-u, postao mobilni telefon sa najbržim rastom prodaje u istoriji kompanije LG.
Smartphone Optimus One pokreće Android 2.2 „Froyo“ operativni sistem, prilagođen za korišćenje Google mobilnih servisa i izuzetno je popularan među korisnicima koji po prvi put kupuju smartphone, a koji žele telefon sa izuzetnim performansama i korisnim aplikacijama, po izuzetno pristupačnoj ceni.
„Moćni LG Optimus One nudi širok spektar različitih opcija i dizajniran je sa ciljem da korisnicima omogući jednostavan prelaz u svet smart telefona. Kao što rezultati prodaje i pokazuju, velika tražnja za ovim tipom uređaja je očigledna’’, rekao je Dr. Jong-seok Park, predsednik i izvršni direktor kompanije LG Electronics Mobile. „LG Optimus One je telefon na koji su čekali brojni kupci, što dokazuje da smart telefoni nisu namenjeni samo naprednim korisnicima.”
LG Optimus One je jedan od prvih smart telefona koji koristi najnoviji Google operativni sistem i omogućava korisnicima i do tri puta brže pretraživanje interneta, učitavanje web stranica i korišćenje više funkcija istovremeno. Optimus One objedinjuje jedinstveno dizajniran LG korisnički interfejs, poseduje kameru sa Face tracking sistemom i Smile shot funkcijom, 3.2 inča široki HVGA ekran i izdržljivu bateriju sa kapacitetom od 1500mAh.
Kako bi se zadovoljile potrebe korisnika koji vode računa o svom ličnom stilu, novi LG smart telefon dostupan je u nekoliko boja: crnoj, boji vina, plavoj, srebrnoj, ljubičastoj i titan boji. Konkretna ponuda boja razlikovaće se od tržišta od tržišta.
Prema razvojnim planovima kompanije, LG Optimus One će uskoro biti dostupan preko 120 distributera i partnera. U kompaniji LG očekuju da će Optimus One biti prvi smart telefon koji će biti prodat u 10 miliona primeraka.
Izvor: Personal Magazin
“Google” predstavlja novi netbook
Kompanija Google bi do kraja 2010. mogla da predstavi netbook pod svojom markom, koji će raditi na bazi operativnog sistema Chrome OS, objavio je tehnoblog Engadget.
Ranije je o pojavi netbuka Googla pisao tajvanski Digitimes. Tada se govorilo da će obim prve partije iznositi 60.000 do 70.000 tih mini-računara koji će se montirati u fabrikama kompanije Inventec.
Konačnu verziju operativnog sistema Chrome OS, američki Google treba da predstavi do kraja ove godine.
Zvanična proizvodnja tog netbooka za potrošače otpočeće u 2011, kada će se na tržištu pojaviti i modeli drugih proizvodjača na bazi Chrome OS.
Izvor: Blic
OpenOffice.org se odvaja od Oraclea i postaje LibreOffice
Grupa tvoraca paketa poslovnih aplikacija OpenOffice.org objavila je u utorak da se odvajaju od Oraclea, da su smislili novo ime projekta i da su formirali novu fondaciju koja će se starati o njegovoj budućnosti.
Dobrovoljci i proizvođači koji su stvarali OpenOffice.org odlučili su se na ove mere jer smatraju da će nova fondacija nezavisna od kompanije Oracle ubrzati unapređivanje koda ove alternative paketu Microsoft Office. Grupa ujedinjuje konkurente kao što su Novell, Red Hat i Canonical, a uključuje i Google, iako on raspolaže sopstvenim softverom te vrste u okviru Google Appsa.
Verzija koju će distribuirati nazvana je LibreOffice i o njoj će se starati nezavisna organizacija nazvana The Document Foundation. Paket se već može preuzeti s njene mrežne prezentacije u verziji 3.3 beta (što odgovara broju do kog je stigao OpenOffice.org).
Ovaj potez je odraz tenzije koja postoji između zajednice otvorenog koda i kompanije Oracle u vezi s projektima otvorenog koda kao što su OpenOffice.org i besplatna aplikacija baze podataka MySQL o kojima se starao Sun Microsystems pre nego što ga je kupio Oracle.
OpenOffice.org je nastao iz paketa StarOffice čiji je tvorac bila nemačka kompanija StarDivision. Sun je kupio StarDivision u avgustu 1999, godinu dana kasnije, u julu 2000, najavio je da će objaviti njegov izvorni kôd, a dve godine kasnije pojavio se otvoreni paket OpenOffice.org koji se besplatno mogao preuzeti s mreže. Sun je tada nagovestio da će stvoriti i fondaciju koja bi ga podržavala, ali se to nikada nije desilo.
Oracle je okončao formalnosti oko kupovine kompanije Sun ranije ove godine i odredio ljude koji će raditi na projektu OpenOffice.org, ali članovi te zajednice nisu bili zadovoljni uprkos tome što je objavio dve stabilne verzije tog softvera od kako je preuzeo kontrolu nad projektom. Stvorilo se, naime, uverenje da Oracle tu zajednicu tretira više kao deo problema nego kao njegovo rešenje.
Ideja je da LibreOffice bude nastavak prvobitnog projekta OpenOffice.org, a ne nekakav njegov novi izdanak.
Oracle nije automatski postao član nove fondacije ali je pozvan da se uključi. Fondacija ga je čak pitala da li može da koristi robnu marku OpenOffice.org, ali ako Oracle kaže ne, paket će zadržati novo ime.
Oracle je vlasnik koda za OpenOffice.org, ali taj kôd je istovremeno i pod licencom slobodnog softvera, što drugima daje pravo da ga menjaju i distribuiraju.
Fondacija je objavila da je dobila podršku drugih kompanija. Canonical, koji razvija operativni sistem otvorenog koda Ubuntu, namerava da isporučuje LibreOffice u budućim izdanjima tog sistema.
Međutim, ostaje da se vidi da li će vođe projakata za aplikacije Writer i Calc – koje se direktno nadmeću s Microsoftovim Wordom i Excelom – ostati na svojim sadašnjim pozicijama. Mnogi od njih još uvek imaju adrese e-pošte u kojima piše Oracle ili Sun.
Izazov koji The Document Foundation treba da savlada je stvaranje veće grupe raznorodnih doprinosilaca projektu i nastavak razvoja paketa LibreOffice na način koji će ga učiniti različitim od ostalih proizvoda.
OpenOffice.org je u proteklih deset godina postao najuspešniji takmac Microsoftovom Officeu, ali je Sun zadržao preveliku kontrolu nad njim. Mnogi smatraju da bi bio još bolji da su i druge kompanije mogle da uključe svoje ljude i sredstva u njegov razvoj.
IBM ovaj najnoviji potez vidi kao drugi način da se promoviše saradnja oko otvorenih standarda, uključujući dalje prihvatanje formata dokumenata ODF. Njegov paket Symphony zasnovan je na tehnologiji OpenOffice.org.
The Document Foundation je saopštila da će nastaviti da koristi ODF i nada se da će se on i dalje korisititi u vladinim organizacijama i u preduzećima. Microsoftov Office je kompatibilan sa formatom ODF, ali kompanija se zalaže i za svoj format dokumenata, Office Open XML (OOXML). Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) odobrili su ISO/IEC DIS 29500, zvanično ime specifikacije OOXML, kao standard u avgustu 2008.
Izvor: Mikro
Nova beta verzija paketa OpenOffice
Korisnici koji su zainteresovani da isprobaju besplatni paket poslovnih aplikacija OpenOffice 2.0, odnedavno to mogu da urade bez instaliranja programa na svom računaru.
Ova mogućnost je plod saradnje Web lokacije OpenOffice.org i kompanije Ulteo, koja prodaje softverske aplikacije preko Interneta. U toku je beta projekat pod nazivom OpenOffice 2.0, u okviru koga je korisnicima omogućen pristup aplikacijama, ali i prostoru za skladištenje podataka kapaciteta 1GB.
Predstavnici dve kompanije su najavili da će projekat biti otvoren za 15.000 korisnika koji žele da uz pomoć čitača Weba pristupe aplikacijama iz paketa OpenOffice, bilo da se radi o korisnicima Windowsa, Linuxa ili operativnog sistema MacOS.
Korisnici će imati pristup i posebnim mogućnostima; primera radi više korisnika će moći, na poziv jednog od njih, da istovremeno radi na jednom dokumentu. Pozivi će biti upućivani elektronskom poštom, uz mogućnost definisanja nivoa pristupa – neki od korisnika će moći samo da pregledaju dokumente, a neki i da ih menjaju.
Zainteresovani korisnici se mogu prijaviti za učešće u projektu OpenOffice 2.0 na Web lokaciji kompanije Ulteo.
Izvor: Mikro
Nokia Siemens Networks – budućnost mobilnih tehnologija
Kompanija Nokia Siemens Networks, predstavila je na ovogodišnjem telekomunikacionom forumu (Telfor 2010) mogućnosti nove LTE mobilne tehnologije.
Razvoj mobilnih uređaja, ekspanzija pametnih telefona, sve zahtevnije aplikacije i očekivanja krajnjih korisnika ubrzano dovode do potrebe za daljom evolucijom mobilnih mreža.
Long Term Evolution (LTE) ili četvrta generacija mobilne tehnologije, omogućiće korisnicima prenos podataka brzinama i do 10 puta većim od trenutno dostupnih. Ključne prednosti tehnologije LTE nad postojećim mobilnim širokopojasnim mrežama jesu znatno veća efikasnost i brzina prenosa podataka u jedinici vremena.
Danas u svetu ima pola milijarde korisnika mobilne širokopojasne mreže, a do 2015. se očekuje da će se njihov broj upetostručiti. LTE rešenje kompanije Nokia Siemens Networks omogućava korisnicima da pristupaju Internet sadržajima i do 10 puta brže nego što je moguće danas dostupnom mobilnom tehnologijom. „Putem LTE mreže moguće je preuzeti video ili muzičku datoteku za manje od sekunde, a ceo film u DVD kvalitetu za svega 10 minuta“, rekao je Rade Maljević, konsultant za tehnička rešenja u kompaniji Nokia Siemens Networks. „Ilustracije radi, postoje procene da će uvođenje LTE tehnologije uticati na to da se do 2015. preuzimanje mobilnih podataka sa pametnih mobilnih uređaja poveća za čak 10.000%, što je ekvivalentno tome da 6,3 milijarde ljudi skida po jednu digitalnu knjigu svakog dana.“
Prema rečima Miodraga Radojevića, generalnog direktora Nokia Siemens Networksa Srbija, u svetu su komercijalne isporuke LTE platformi započele još 2008. godine, te tako danas Nokia Siemens Networks ima LTE ugovore sa 20 vodećih svetskih telekomunikacionih operatera i lider je u oblasti istraživanja i razvoja telekomunikacionih tehnologija i uspostavljanja industrijskih standarda.
„U Srbiji širokopojasni Internet koristi znatno manji broj korisnika nego što je to slučaj u EU“, navodi dalje Miodrag Radojević i ističe: „Nokia Siemens Networks Srbija je partner sva tri operatera u Srbiji, Telekoma Srbija, Telenora i VIP mobilea. 3G stanice proizvođača Nokia Siemens Networks koje su već sva tri srpska mobilna operatera implementirala spremne su za jednostavno i brzo uvođenje LTE tehnologije. Očekujem da će operateri u Srbiji započeti da je uvode već tokom 2011. čime će se stvoriti dodatni preduslovi za širu primenu širokopojasnog Interneta.“
Izvor: Mikro
Wave istraživanje o uticaju društvenih medija na potrošače i robne marke
Od ukupnog broja ljudi koji su se pridružili zajednici neke robne marke, 72 posto ima pozitivniji stav prema određenoj robnoj marki, za 71 posto postoji veća verovatnoća da će kupiti tu robnu marku, 66 odsto se oseća vernijim robnoj marki, a 63 posto preporučuje drugima da se pridruže. Sve ove brojke su deo rezultata Wave istraživanja o društvenim medijima i odnosa korisnika i brendova na društvenim mrežama, koje su predstavile agencije Universal i Fastbridge.
Wave je najveće globalno istraživanje društvenih medija koje postoji od 2006. godine, a ove godine Srbija je prvi put imala priliku da učestvuje. Ovo istraživanje prikazuje i promene u komunikacionim tehnologijama, kao i načine na koje društvene mreže utiču na ponašanje njihovih korisnika.
Predstavljeni podaci su veliki izvor informacija za brendove koji žele da izgrade kontakte sa potrošačima, što omogućava agenciji Fastbridge bolje strateško planiranje medijskog prisustva na internetu uz mogućnost da se predvidi ponašanje potrošača.
„Istraživanje pod nazivom ‘Socijalizacija brendova’ sumira kompletnu globalnu sliku društvenih medija. Ovo je velika korist za brendove koji žele da se aktivaraju na polju društvenih mreža. Pravi je izazov identifikovati šta je to što korisnici društvenih mreža zaista žele. Rezultati Wave istraživanja pokazuju da duboko razumevanje ovih korisničkih potreba i želja jeste ključ za kreiranje uspešnih kampanja na društvenim medijima“, kaže Bojan Rendulić, direktor agencije Fastbridge.
Ovaj deo Wave istraživanja pokrio je 85 procenata svetske Internet populacije i proširio celokupno istraživanje na 53 različite zemlje, uz učešće 36 800 ljudi koji koriste društvene mreže širom sveta. Platforme društvenih medija su postale deo svakodnevno života potrošača. Prema podacima ovog istraživanja, više ljudi koristi socijalne mreže da stupi u kontakt sa prijateljima, nego što to čini putem telefona, i-mejla ili direktnog susreta.
Možda najznačajnija promena kod društvenih medija poslednjih godina jeste mogućnost korisnika da ih koriste putem mobilnog telefona. Gotovo 30 procenata mobilnih pretplatnika sada pristupa Internetu preko svojih uređaja. Ovo istraživanje pokazuje da se korisnici pametnih telefona, koji su pretežno muškarci i boljeg društveno-ekonomskog statusa, češće uključuju u društvene mreže, što opovrgava percepciju da ovaj medij uglavnom koristi mlađa populacija.
U Evropi broj ljudi koji koriste neku društvenu mrežu u razvijenijim zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Italije i Španije iznosi oko 50 procenata. U Italiji je ostvaren ogroman rast u protekloj godini, gde je broj ljudi koji imaju profil na nekoj društvenoj mreži porastao za više od 50 odsto u odnosu na period pre godinu dana. Italijani sada imaju i najveće mreže prijatelja, uz skoro udvostručen broj ljudi sa kojima su u kontaktu preko društvenih mreža (34 osobe u 2009. u poređenju sa 66 u 2010, što je daleko iznad svetskog proseka od 52 osobe). Suprotno Italiji, skeptična Nemačka se često opire društvenim mrežama i zaostaje sa 38 posto, dok Rusija ima jednu od najvećih stopa prodora u upotrebi društvenih mreža u Evropi, od 79 posto.
Izvor: Personal Magazin